Ru­si­ja ne mo­že ig­no­ri­sa­ti ši­re­nje NA­TO-a i pri­bli­ža­va­nje ru­skim gra­ni­ca­ma, po­ru­čio je ru­ski am­ba­sa­dor u Pod­go­ri­ci An­drej Ne­ste­ren­ko, na­vo­de­ći da Mo­skva ima do­volj­no raz­lo­ga da vje­ru­je da iza ši­re­nja Ali­jan­se sto­ji pri­pre­ma za no­vu kon­fron­ta­ci­ju sa Ru­si­jom. Ne­ste­ren­ko je u in­ter­vjuu agen­ci­ji Mi­na ka­zao da je pro­mi­šlja­nje o pro­tivm­je­ra­ma na pri­dru­ži­va­nje Cr­ne Go­re sank­ci­ja­ma Evrop­ske uni­je su­ve­re­no pra­vo Ru­si­je, pa je, ka­ko je re­kao, „ne tre­ba pro­vo­ci­ra­ti”.
On je ka­zao da ne­ma sum­nje da će u slu­ča­ju da pri­stu­pi NA­TO-u Cr­na Go­ra bi­ti pri­mo­ra­na da po­štu­je „kor­po­ra­tiv­nu di­sci­pli­nu”, i da u ne­kom mo­men­tu mo­že bi­ti do­ve­de­na u si­tu­a­ci­ju da na svo­joj te­ri­to­ri­ji mo­ra da po­sta­vi od­re­đe­no na­o­ru­ža­nje ili kom­po­nen­te za nje­ga, na pri­mjer si­stem pro­ti­vra­ket­ne od­bra­ne.
– Ono će pred­sta­vlja­ti stvar­nu pri­jet­nju in­te­re­si­ma na­še bez­bjed­no­sti. Ovu či­nje­ni­cu, na­rav­no, ne mo­že­mo za­ne­ma­ri­ti. Za­to za­ključ­ke o po­sle­di­ca­ma po na­še bi­la­te­ral­ne od­no­se iz­ve­di­te sa­mi – po­ru­čio je Ne­ste­ren­ko.
Re­kao je da na te­mu pri­dru­ži­va­nja Cr­ne Go­re sank­ci­ja­ma Evrop­ske uni­je (EU) pre­ma Ru­si­ji, na­ža­lost, ni­je bi­lo raz­go­vo­ra sa naj­vi­šim cr­no­gor­skim zva­nič­ni­ci­ma ni na jed­nom ni­vou. Ne­ste­ren­ko je do­dao da su na mol­bu Ru­si­je sa­mo ob­ja­sni­li da je, uzi­ma­ju­ći u ob­zir na­sto­ja­nja Cr­ne Go­re da se pri­dru­ži EU, „ta­kav ko­rak ap­so­lut­no neo­p­ho­dan”.
– Me­đu­tim, do­da­li su da „i da­lje vo­le Ru­si­ju”. Te­ško mo­že­mo da se slo­ži­mo sa lo­gi­kom ta­kvog „uskla­đi­va­nja”. Šta­vi­še, pred­stav­nik EU u Pod­go­ri­ci Mi­tja Drob­nič ne­ko­li­ko pu­ta jav­no je do­vo­dio u pi­ta­nje neo­p­hod­nost da se Cr­na Go­ra pri­dru­ži po­me­nu­tim re­strik­tiv­nim mje­ra­ma pre­ma Ru­si­ji. Ni­je­sam čuo bi­lo ko­je dru­ge ko­men­ta­re iz Bri­se­la tim po­vo­dom – ka­zao je Ne­ste­ren­ko i do­dao da je cr­no­gor­sko ru­ko­vod­stvo na­ve­lo te raz­lo­ge.
– To ni­je bio iz­bor Ru­si­je, a uzi­ma­ju­ći u ob­zir obim ru­sko-cr­no­gor­ske tr­go­vi­ne, to jed­no­stav­no za­ču­đu­je, jer kom­po­nen­te za sve­mir­ske bro­do­ve i dru­ge pro­iz­vo­de pre­ci­zne na­u­ke vi na­ma ne is­po­ru­ču­je­te – oci­je­nio je Ne­ste­ren­ko.
Uka­zao je i na ocje­nu mi­ni­stra vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja Cr­ne Go­re Igo­ra Luk­ši­ća, ko­ji je u Bri­se­lu iz­ja­vio „da je to bi­lo te­ško i za­to što zna­mo ka­ko je mu­ko­trp­no bi­ti pod sank­ci­ja­ma, ali da je za Cr­nu Go­ru ta­ko­đe vr­lo ja­sno da se ne mo­že bi­ti na dvi­je stra­ne, sje­de­ti na dvi­je sto­li­ce, bu­du­ći da je cr­no­gor­ski stra­te­gij­ski pri­o­ri­tet član­stvo u EU”. Ta­kav pri­stup je, ka­ko je do­dao, do­bio „va­tre­nu po­dr­šku ame­rič­ke am­ba­sa­dor­ke u Pod­go­ri­ci, Su Kej Bra­un”.
– Pro­mi­šlja­nje ru­skih pro­tivm­je­ra je­ste na­še su­ve­re­no pra­vo, pa nas ne tre­ba pro­vo­ci­ra­ti –ka­zao je Ne­ste­ren­ko.
Is­ta­kao je da mu za sa­da ni­je po­zna­to da se pla­ni­ra po­sje­ta vi­so­kih ru­skih zva­nič­ni­ka Cr­noj Go­ri. Za or­ga­ni­za­ci­ju ta­kvih sa­sta­na­ka, ka­ko je za­klju­čio, po­treb­no je bla­go­vre­me­no ozbilj­no pro­u­ča­va­nje dnev­nog re­da i na­sto­ja­nje da se ri­je­še na­ve­de­ni pro­ble­mi u nje­mu.
Am­ba­sa­dor je na­gla­sio da ve­li­ku pa­žnju po­sve­ću­ju sti­ca­nju obra­zo­va­nja cr­no­gor­skih gra­đa­na na ru­skim uni­ver­zi­te­ti­ma.
– Zna­čaj­no se po­ve­ćao broj dr­žav­nih sti­pen­di­ja za stu­den­te iz Cr­ne Go­re, što zna­či bes­plat­no stu­di­ra­nje i bes­pla­tan smje­štaj u stu­dent­skim do­mo­vi­ma u Ru­si­ji. Vra­ta na­še am­ba­sa­de su otvo­re­na za sve ko­ji že­le da stek­nu bi­lo ko­ju in­fo­r­ma­ci­ju o ovom pi­ta­nju, ko­ja se ta­ko­đe mo­že pro­na­ći na zva­nič­nom veb-saj­tu na­še am­ba­sa­de – sa­op­štio je Ne­ste­ren­ko.
On je na­veo da je pla­ni­ra­no da u 2015. go­di­ni bu­de odr­žan niz bi­la­te­ral­nih kon­ta­ka­ta pred­stav­ni­ka Cr­ne Go­re i Ru­si­je u po­li­tič­koj, eko­nom­skoj, kul­tur­no-hu­ma­ni­tar­noj, na­uč­noj, obra­zov­noj i dru­gim sfe­ra­ma, ko­ji će omo­gu­ći­ti da se oču­va uza­stop­na di­na­mi­ka u od­no­si­ma dvi­je ze­mlje.V.R.


Ne­za­do­volj­ni sta­tu­som u Cr­noj Go­ri

Ne­steren­­ko je ob­ja­snio da je do­sta te­ško odr­ža­va­ti evi­den­ci­ju o bro­ju ru­skih dr­ža­vlja­na u Cr­noj Go­ri, ali da ih pre­ma evi­den­ci­ji am­ba­sa­de, a uzi­ma­ju­ći u ob­zir po­dat­ke cr­no­gor­skih ko­le­ga, ima od de­set do 12 hi­lja­da.
– Pre­ma mo­jim po­da­ci­ma, mno­gi od njih ni­je­su pot­pu­no za­do­volj­ni sta­tu­som bo­rav­ka u Cr­noj Go­ri kao vla­sni­ka ne­kret­ni­na, jer u skla­du sa va­že­ćim za­ko­nom o stran­ci­ma vla­snik ne­kret­ni­na ne­ma pra­vo da do­bi­je pri­vre­me­ni bo­ra­vak. Ra­ni­je je cr­no­gor­sko za­ko­no­dav­stvo to do­zvo­lja­va­lo, što je, sva­ka­ko, pri­vla­či­lo ru­ske kup­ce da na­ba­vlja­ju ne­kret­ni­ne u Cr­noj Go­ri – na­veo je Ne­ste­ren­ko.